ПРЕГЛЕД И АНАЛИЗА ПРОБЛЕМАТИКЕ СЕКТИ, КУЛТОВА И СЛИЧНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У СРБИЈИ

Проблем (савремених) секти, култова и сличних организација код нас постоји већ 40 година. Последњих 25 све озбиљније.

Директним или посредним деловањем секти, култова и сличних организација као и појединаца који су ширили и шире деструктивна учења страдало је преко 150 лица, а много је већи број оних који су имали привремено или трајно оштећење здравља од деловања и живота у сектама, култовима и сличним организацијама.

Постојање секти и култова забележено од 1945. године до данас на нашим просторима, по подацима МУП-а изгледа овако.

Пре 1945. године постојало је свега девет таквих организација. Од 1945. године до 1980. године оформљено је шест организација. Од 1980. године до 2000. године регистровано је још 24 организације које спадају под критеријум секте и култа. Закључно са децембром 2000. године, процењено је да у Београду има више од 12 000, а у Републици Србији више од 150 000 припадника секти и култова. На територији Београда имају око 50 објеката, а на територији Србије више од 400. Процењено је да близу 200 страних мисионара у просеку годишње посећује Београд.

По подацима Војске Србије и Црне Горе, средином 1996. године број званично регистрованих верских секти био је 64, док је у тајности деловало још око 250 секти. Данас у Београду постоји око 200 секти и њихових огранака, а ре-гистровано је само 35. На основу више података цени се да у СЦГ има око 385 000 чланова различитих секти (од овог броја чак трећина је настањена у Београду). Чланство је званично регистровано у 64 секте, а остали у 250 нерегистрованих секти. Ово су подаци који су добијени укрштањем података више служби, до 2010 год.

Данас у нашој земљи делује велики број секти.

Ошпта подела секти које данас харају како светом тако и код нас јесте на: псеудохришћанске, псеудохинду-будистичке, синкретистичке, сатанистичке, психолошке, комерцијалне, магијско-окултистичке, политичке и псеудоалте-рнативни мецицински покрети.

Код нас су се прво појавиле псеудохришћанске. Одмах после поделе (раскола) хришћанства појавили су се богумили. Крајем 19. века појављују се назарени, којих и данас има по Војводини. У другој половини 20. века осећа се све веће присуство псеудохришћанских секти на нашим просторима и до кулминације долази 90-их година 20. века.

Псеудохинду-будистичке појављују се са почетком 60-их, односно њихово јаче присуство почиње да се осећа са доласком далекоисточних борилачких вештина. Уз зен-будизам, врло перфидно се провлаче јогистички правци, методи и дисциплине, разне школе јоге. Прво се лажно представљајући да су спорт, затим почетком 70-их као култура истока, почетком 80-их као религија, а крајем 80-их и почетком 90-их јавно и јасно говоре да су псеудо религије или нове самосталне религије.

Синкретистичке се код нас доста стидљиво појављују крајем 70-их година прошлог века, а затим све озбиљније 80-их, интегришу се у поједине политичке партије и странке, и 90-их већ се боре за власт.

Остале: сатанистнчке, психолошке, комерцијалне, окултистичке, политичке и псеудоалтернативни медицински покрети у доста мањој мери и мање нападно појављују се крајем 70-их и почетком 80-их, оне су више култови по начину организовања. Кулминацнју њиховог присуства осећамо почетком 90-их.

Као што видимо нападнути смо огромном количином разно-разних учења и организација, штетне последице њиховог деловања већ су узеле озбиљан замах. Пуне су чекаонице психијатријских клиника, огроман број људи тражи помоћ од свештеника, а све је више оних који и не стигну да затраже помоћ.

Званични статистички подаци са задњег пописа из 2002. године, које је представио Завод за Статистику и Министарство вера Србије: 95 % становника Србије су верници, 0,5 % су атеисти, а 4,5 % су неопредељени. По броју становника без Косова и Метохије, 7. 498 001 је пописано. Од тог броја 7. 123 611 становника су верници, 40 068 изјаснили су се као атеисти, а 334 322 се нису изјаснили или је њихово верско опредељеље остало непознато(!?), 85 % становника Србије су православци 6. 371 584. 5,5 % је римо-католичке вероисповести, односно 410 976. Исламске 3,2 % или 239 658. Протестанске 80 837 или 1,1 %. Јудаистачке 00,1 % односно 785 становника.

Број припадника нетрадиционалних вера порастао је са 5 333, коликоје било 1991. године, на чак 18 768 колико је забележено 2002. годинс. 1 003 становника изјаснило се као припадници источњачких култова.

У Европи је почетком ’90-их година формирана организација ФЕЦРИС (Федерација европских центара за праћење изучавање и обавештавање о сектама и култовима) која броји 48 удружења и центара из 26 земаља света. У Србији постоје 4 удружења грађана која се баве овом проблематиком и неколицина стручњака сектолога-виктимолога појединачно.

На нивоу Европске уније (Европски парламент) донете су и две резолуције, прва од 29. 02. 1996. године (достављена као анекс 1 овог текста). У којој је најупечатљивија тачка Е. ,,сматрајући да, насупрот томе, одређене секте, које као делови једне међународне мреже оперишу у ЕУ, врше илегалне и криминалне активности и стално крше људска права и баве се злостављањима, сексуалним злоупотребама, одузимањем слободе, трговином људима, подстицањем на агресивно понашање, ширењем расистичког мишљења, пореским преварама, илегалним прометом капитала, трговином наоружања и дрогом, повредама права на рад и илегалном лекарском праксом.”   И друга 04. 09. 2003. године. На пленарној седници посвећеној ,,стању основних људских права, слободи мишљења, свести и религији”. У члану 35. се захтева ,,поново се ставља до знања земљама чланицама, да се супротставе опасним покретима сектног карактера који прете психичком или физичком интегритету личности и позива их да примењују чланове свог кривичног цивилног законодавства у борби против илегалних деловања група сектног карактера.”

Наших стручњака који се баве овом проблематиком има око 20, а 10 њих су написали у задњих 15 година преко 60 књига о овој проблематици. Постојао је и један часопис ,,Београдски Дијалог” током ’90-их година прошлог века и постоји часопис ,,Истина” с почетка овог века. Ова проблематика се изучава као редовне наставне јединице у многим школама како средњим тако и високим школама (Богословије СПЦ, Војна академија, Полицијска академија, Факултет безбедности, школа Војне безбедности, Факултет политичких наука…). Многи матуранти средњих школа, виших школа и факултета су радили семинарске, матурске и дипломске радове из наука социологије, психологије, филозофије, религије, новинарства, права, медицине… из области о тоталитарним и деструктивним верским сектама, гурупокретима, психоорганизацијама, комерцијалним култовима и сличним организацијама. На једном од светских конгреса психијатрије и психологије 2000. године синдром секте и култа је проглашен новим обликом зависности и стављен у ред алкохолизма и наркоманије.

Евидентно је колика су проблематика секте, култови и сличне организације и колика је законска неуређеност (код нас).

Закон о слободи вере, црквама и верским заједницама и кривични закон (у даљем тексту закони) долазе у тренутку апсолутног хаоса на овом пољу. Нису донети да би уредили и предупредили одређене ситуације, већ да би уредили постојеће хаотично стање. Значи, треба реаговати на одређене појаве и догађаје и њих законски уредити и санкционисати, те тако заштити становништво, по више основа деловања.

Уколико закони не уреде и не санкционишу одређене појаве и догађаје, него се донесу да би само постојали онда нам закони и не требају, живећемо и даље без њих као и до сада. Јер шта ће нам мртво слово на папиру. Закони чији чланови не функционишу и не могу се применити, становништву и не требају. А они који су писали неупотребљиве законе, да би слагали и смирили своју савест, биће одговорни и пред Богом и пред народом у будућности.

Стога, у овом предлогу дајемо најбитније појавне облике који се морају уредити законима, у виду посебних чланова предложених закона или у облику ставова да буду придодати одређеним члановима и тиме их учине још ефикаснијим.

Да ли ће се формирати посебни чланови или бити придодати као ставови препуштамо стручним службама у Министарствима правде и вера Владе Републике Србије као и стручним службама парламентарних странака са којима сарађујемо, да путем амандмана ове негативне догађаје и појаве уреде законски.

Негативни појавни облици које треба законски уредити су:

Организације формално и неформално регистроване, које користећи стања незнања или ситуације слабости врше преварну злоупотребу, односно менталну манипулацију чланства доводећи их до физичке или психичке зависности или обољења.

Затим, санкционисати обреде, ритуале, методе, учења или технике менталне манипулације које доводе до оштећења здравља физичког и психичког, небитно да ли их спроводе групе или појединци.

Лажно представљање;

Угрожавање јавног реда и мираповреде гробова и сакралних објеката;

Социјална девијантностбекство од куће, нестанак лица;

Одсуство родитељског старања;

Опасност за душевно здрављенадрилекарство;

Опасност за духовно здрављедуховно руковођење (нуђење услуга) од квази (лажних) духовничких чинова;

Неуказивање помоћи лицу у опасности;

Сексуално искоришћавање у служби духовне праксе;

Проституција у служби врбовања или зараде материјалних средстава за групу или појединца;

Употреба наркотика за постизање виших духовних нивоа;

Имовинско исцрпљивање чланства, нудећи боље услове, веће успехе у духовном животу;

Насиље ради појачаног ефекта током обредних радњи;

Саморањавање и самоубиство у служби ритуала, просветљења, приношења жртве, бољи положај на другом свету или у другом животу…;

Избегавање плаћања доприноса секти и култова (под видом признате верске организације ослобођене су од дажбина);

Дискриминација оних који не припадају секти и култу: приликом запослења, брака, лечења, школовања, служења војног рока, рада у државночуварним институцијама и службама

Либертицид (мењање свести и понашања те тако одвајање од социјалног окружења, наводно, својевољно одузимања слободе);

У нашој земљи немамо ни једну институцију која се бави ни превенцијом, а ни лечењем последица секташког деловања (од синдрома секте). Држава готово ништа не предузима. Многе европске земље као што смо видели повеле су озбиљну и непоштедну борбу против негативних секташких утицаја на своје становништво, морамо се макар у томе на њих угледати. Европска заједница је, што смо такође видели донела још 1996. године резолуцију о строгој контроли секташких и култних организација, и тражи од земаља чланица већу међусобну сарадњу. Неке од европских земаља су и забраниле или врло строго ограничиле рад појединих секти. Повеле су врло озбиљне истраге и судске процесе. То доводи до преливања тих духовних криминалаца са западне Европе на централну, источну Европу и Балкан. Док се неко у нашој држави, нека од власти не дозове у памет, нама само остаје да се правилним информисањем штитимо од ове савремене пошасти, која ће још много штете нанети неопрезнима и необавештенима, лакомисленима, атеистима… Нека вам је бог на помоћи. Међутим, има једна пословица која гласи: „Ко се чува и Бог га чува“. 

ДОПУНСКО ОБЈАШЊЕЊЕ ПРЕДЛОГА

Секте су према традиционалној дефиницији јеретички правци одвојени од матице религије. На Западу у законски уређеним и демократским земљама данас, под сектом се подразумева свака социјална група која коришћењем стања незнања или ситуације слабости врши преварну злоупотребу, односно менталну манипулацију чланства доводећи до физчке или психичке зависности или обољења. Дакле није неопходно да ли је и на који начин нека групација организована и шта проповеда, верска права су максимално загарантована, али су инкриминисани обреди, ритуали, методе и технике менталне манипулације, који су доказано штетни по ментално, физичко и духовно здравље. Такође, свеједно је, да ли је у питању појединац или група.

Код нас Закон о верским правима, као и о верским заједницама не постоји од 1993. године па самим тим нису предвиђена ни евентуално нека специфична кривична или прекршајна дела из области прекршаја или кривичног законодавства. Тако се не може комплетно говорити о нормативном аспекту штетног деловања секти и култова. Многе опасне радње можемо посматрати само као вид друштвено опасних дела (која дакле нису инкриминисана већ се подводе под неки вид социјалне патологије). Негде опет, где је могло није се реаговало. У трећој варијанти, реаговало се као и у свакој сличној ситуацији без специфичних захвата. Тако је већи део забележеног остао без судког, прекршајног, а камоли шире друштвеног одјека. Секте и култови осим тога воде рачуна и избегавају сваку могућност компромитације, а ако им се тако нешто и деси, минимизирају и релативизирају одређени случај, бранећи се углавном правом на исповедање. Од свих документованих случајева кривичну одговорност и санкције, осетили су само они где тежина и очигледност случаја није давала шансу за било какву одбрану. Све у свему, ако бисмо говорили искључиво о криминалној делатности секти били бисмо законски неаргументовани.

Зато овде наводимо само кривича и прекршајна дела тако и дела која бисмо за сада могли окарактерисати само као друштвено опасна.

-Лажно представљање: обично у центрима где се оснивају, уз главно име које представља саму секту, смисли се још неколико које се користе за уметнички, научни, комерцијални, едукативни, спортски, добротворни и други сегмент рада секте. Људи се позивају на курсеве компјутера, страних језика, клубове борилачких вештина, а иза којих стоје секте.

-Случајеви угрожавања јавног реда и мира: повреде гробова-ритуали сатанистичких секти се најчешће обављају на гробљима, рецимо приношење крвне жртве (закоље се кокошка, мачка, пас, зец…), иницијације лежањем на свежем гробу, вађење крстова па потом забадање истих наопако, исписивање сатанистичких графита… рушење споменика, реч је као прво о случајевима скрнављења и демолирања верских објеката, гробаља, исписивања недоличних графита на богомољама.

Не смемо овом приликом изоставити навалентно мисионарење припадника секти по становима, парковима, пијацама, школама, болницама…

-Социјална девијантност, бекства од куће, нестанци: појединцу се сугерише потпуно одвајање од претходног живота. Последично то може донетн раскид са породицом, напуштање радног места или школе (факултета). Поједанац демонизује и одбацује цео свој претходни миље. Неретко напушта породицу, кућу и посвећује се секти.

-Одсуство родитељског старања: посебан   случај   представљају родитељи, дакле може се рећи зрели људи који су приступили некој секти. Они прекидају сваки други контакт, дакле и љубав и старање и бригу и пажњу, а што се материјалног аспекта тиче ту нема ни говора о претпостављеној обавези издржавања укућана, јер сав вишак иде ,,мисији“.

-Опасности за душевно здравље – надрилекарство: код далекоисточних и окултно-магијских секти примењују се различите медитативно-хипнотичке технике које код практиканата, поготово са већим степеном уобразиље могу оставити тешка психичка оштећења. Сведоци смо такође трагичних покушаја излечења   појединаца   одласком   код   разних самопрокламованих псеудонаучника, надрилекара најразличитијих специјалности, исцелитеља, видовњака,… који их подвргавају неадекватаој терапији и погоршавају њихово стање што се често заврши најтежом последицом.

-Сексуално искоришћавање: на ,,специјалним“ курсевима просветљења-одабраним следбеницама у далекоисточним и гностичким сектама, нуди се ,,узвишена-врхунска медитација“ или ,,просветљење“ и то кроз сексуални однос са више партнера, наравно почев од вође па даље. Ослобођење енергије приликом сексуалног односа, сматра се врхунским дометом телесног ослобођења, најсавршенијом медитацијом.

-Проституција: у неким сектама, врбовање се врши уз нуђење сексуалних услуга тзв. ,,флиртy фисхинг” – негде се подразумевају и хомосексуалне услуге.

-Употреба наркотика: горе наведени опскурни ритуали, као и оргијање са више партнера не могу проћи без психичких трагова, нити се уопште могу обавити без употребе неких ,,деривата“, било наркотика, било алкохола, било комбинацијом свега тога са психостимулативним таблетама.

-Имовинско исцрпљивање чланства: циљ сваке секте јесте у крајњој линији новац. Док вође истих живе у богатству и благостању, то се чланству сугерише скромност. У последње време, чести су случајеви да изманипулисани чланови, најчешће старци завештају своје непокретности секти којој припадају, иако имају законских наследника, односно потомака. „Чему богатство кад ће ускоро крај света. Шта је једна кућа наспрам благослова спасења врховног вође“, резонују завештаоци.

-Насиље: код случајева насиља, кад су секте у питању, запажамо одређене закономерности:

-најчешће су присутне код сатанистичких секти, где се насиље испољава у следећим ситуацијама:

-врло често, као део обреда, прибегава се бруталном кажњавању неког „непослушног“ члана секте.

-често се моћ испољава у масовним тучама против група другачијег опредељења, рецимо закаже се туча између сатаниста и скинхедса.

-дешавало се и да масовно, најчешће под дејством разних опијата, без икаквог разлога нападају групе недужних пролазиика.

-висок степен ризика представљају и масовне манифестације, као што су концерти популарне музике или фудбалске утакмице, где су они често виновници масовних нереда.

-у случају да немају новца склони су насилном пљачкању грађана који се ту затекну.

-постоје забележени и случајеви силовања.

-сатанисти су починиоци више убистава, поред оних у касарнама пре пар година. Наравно то су увек чинили из ,,виших интереса“, а тек након поруке да баш то ураде, добијене из виших духовних светова пореклом, наравно, од самог сатане.

-најчешће су код нас у питању групе младих, самоорганизованих средњошколаца, аутохтоних правила понашања која често представљају имитацију оригиналних сатанистичких ритуала. Најчешће је и век тих група кратак, а последице боравка различите. Неко се врати у нормалан живот, а неко остане са психичким последицама или пак дефинитивно заврши као наркоман, класичан криминалац, душевни болесник или изврши самоубиетво.

– код секти се насиље испољава и као резултат потраге, уцене, претње и психичког терора према одбеглим члановима секте и чланова њихових.

породица. Није то само борба за члана секте него и избегавање продора истине о дотичној секти као својеврсне антирекламе.

-Случајеви самоубистава и саморањавања: самоубиство представља највиши домет преданости сатанизму, и чин којим се постиже највиши степен умилостивљења сатани. Тако самоубиство, на неки начин представља ритуал у сатанистичким сектама и најчешће га сусрећемо код принадника ових секти.

-код далекоисточних, готово по правилу, реч је искривљено схваћеном закону реинкарнације, по којем се након честитог живота, а услед неспособности да издрже све животне тешкоће и изазове, млади на крају одлучују на самоубиство у нади да ће се у будућем животу родити ,,у бољем свету“.

-Саморањавања: су карактеристична за сатанистичке ритуале. Ради вишег умилостивљења сатане практиканти често крвну жртву, ради ,,причести“, приносе сами се пробадајући ножем, или они храбрији чак упуцавањем.

-Најчешћи начини финансијског исцрпљивања припадника секти и последично љихових породица

-бесплатан или минимално плаћен рад. Робовласничко експлоатисани чланови раде директно за потребе секте: продаја брошура, часописа, музичких касета, потом радови везани за одржавање сектиних објеката, речју сви послови који су наложени од старешинства укључујући и најтеже физичке.

-високи новчани прилози стално запослених, чиме они сведоче своју свесрдну приврженост секти.

-вишеструки скупоцени поклони, такође као својеврстан чин оданости .

-Опседање старачких домаћинстава и врбовањем: придобијањем немоћних оболелих стараца резултује остављањем станова, кућа, имања, дакле различитих непокретности у наслеђе секти.

-постоје секте које имају сопствене фирме. Подразумева се да се запослени просто ,,такмиче“ у висини прилога.

-Избегавање плаћања доприноса држави од стране секте: експлоататорско устројство, где маса заведених сатима волонтира или зарађује тек да преживи, незаинтересовани за било какву већу плату и саме секте последично плаћају држави минималне доприносе и то оне припадајуће запосленим. Највећи број се води као добровољци који су се одрекли плата, а осталима се опет плаћа минимално. Све ово се представља као њихова жеља, па се стога уштеда легализује. Сходно претходном битно је смањена или уопште не постоји основица за уплату за социјално и пензијско осигурање.

-Слични ,,дриблинзи”: постоје и код комерцијалних култова уређених по мултилевел принципу – данасје у Србији поплава комерцијалних култова.

-Дискриминација оних који не припадају секти приликом запослења: у неким фирмама које су оснивачи чланови секти, без обзира на стручну квалификацију неопходан услов је један специфичан вид ,,духовне подобности“, а то је припадност секти. Онај који би желео да се запосли, а није члан нуди му се претходни курс, течај како би као тако осведочен са својом ,,сабраћом“ радио.

 Појава секте ,,Санатан“- секте верског тероризма

Од 2000-те године у Србији, са центром у Београду (после 2003. год. Центар је измештен на југ Србије) постоји секта чија је духовна пракса између осталог ликвидација ,,злочинаца“, а то су они које сами припадници Санатана окарактеришу да су злочинци. Као ,,кандидати за ликвидацију“ у званичном програму стоји да то могу бити од обичних трговаца преко државних чиновника, полицајаца па до политичара. Уз политички, социјални и верски програм, са планским спровођењем ликвидација (предвиђено је чак и формирање спискова предвиђених за ликвидацију) ова скупина има све елементе које подразумева нека терористичка организација.

Тако стоји у уџбеницима војним и полицијским, међународним и домаћим, али тужилаштво није нашло елементе кривичне одговорности!???

На крају понављамо, секте су одавно изгубиле свој искључиво верски атрибут и постале дружине најразличитијих и стално нових и нових видова манипулација комерцијалних, психотерапијских, псеудонаучних, пророчких …

Као што се види осим евиденције и превентивне едукације простор за интервенцију полиције постоји само у области јавног реда и мира.

-Оно што би било врло корисно јесте подизање инкриминације кривичног дела. Надрилекарство и надриапотекарство на ниво ех оффицио, чиме би се сузбио рад бројних видовњака, секташких квазитерапеута, курсева просветљења исцељења и проблем са сектама преполовио.

-Такође је за препоруку евентуално осветљење позадине неких самоубистава, ради потпунијег сагледавања појаве.

22. 04. 2005. год.
Слађан Мијаљевић
Председник УГ ИСТИНА
Проф. Др сци. мед. Братислав Петровић капетан Зоран Луковић

РЕЗОЛУЦИЈА  О  СЕКТАМА  У  ЕВРОПИ

Европски парламент

Резолуција од 29. 02. 1996. године

Штампани материјал бундесрата, 196/96. 14. 03. 1996. године

Достављено од стране Европског парламента

Резолуција о сектама у Европи

Прослеђено уз допис генералног секретара

Европског парламента 008129-од 29. 03. 1996. године

Европски паралмент усвојио је резолуцију на својој седници од 29. 02. 1996. године

Резлуција о сектама у Европи

            Европски парламент

            • указујући на Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, од 04. 11. 1950. године,

            • указујући на Уговор о ЕУ, нарочито на чланове: Ф, ст. 2, К. 1, ст. 2, 5, 6, 7 и 9, као и К. 3,

            • указујући на своју резолуцију о ЕУ-повељи о правима детета

(фуснота: А, Б, И, Ц 241, од 21. 09. 1992, стр. 67),

            • указујући на препоруку бр. 1178 (1992.) Европског савета о сектама и новим религиозним покретима.

            А. потврђујући своје чврсто придржавање темељних принципа демократске правне државе, као што су толеранција, слобода савести и верска слобода, слобода мишљења, као и слобода окупљања и удруживања,

            Б. сматрајући да су се најновијим догађајима у Француској, нарочито са смрћу 16 људи, од тога троје деце, 23. 12. 1995. у Веркору (Веркорс), постале очигледно опасне активности одређених удружења, означених као секте,

            Ц. сматрајући да активности група секти или удружења сличних сектама представљају појаву која се стално даље шири, и која се у све различитој форми може уочити у целом свету,

            Д. сматрајући да су многе религијске и друге секте, активне у ЕУ, легализоване, те да због тога захтевају да њихове организације и активности буду заштићене гаранцијом о индивидуалној и верској слободи, што је утемељено у Европској конвенцији о људским правима,

            Е. сматрајући да, насупрот томе, одређене секте, које као делови једне међународне мреже оперишу у ЕУ, врше илегалне и криминалне активности и стално крше људска права и баве се злостављањима, сексуалним злоупотребама, одузимањем слободе, трговином људима, подстицањем на агресивно понашање, ширењем расистичког мишљења, пореским преварама, илегалним прометом капитала, трговином наоружања и дрогом, повредама права на рад и илегалном лекарском праксом,

Стога Европски парламент:

            1. подржава инсистирање на слободи мишљења, савести и верској слободи, као и слободи удруживања, које су утврђене обавезом поштовања слободе и приватности појединца, као и заштитиом од поступака, као што су мучење, нељудско и понижавајуће опхођење, ропство и тд,

            2. тражи од држава-чланица да воде бригу о томе да судови и полицијски органи делотворно примењују правне одредбе и инструменте, који већ постоје на националном, те да активно и тешње сарађују, нарочито у оквиру Еуропол-а, да би спречавали повреде основних права које почињавају секте,

            3. тражи од држава-чланица да испитују да ли су њихови правосудни, порески и казнени прописи довољни да би се спречило да активности таквих група буду повезане са противзаконитим поступцима,

            4. тржи од влада држава-чланица да не додељују аутоматски статус верске заједнице, те да у случају секти које су умешане у илегалне и криминалне делатности испитају могућности одузимања статуса верске заједнице, који собом носи пореске олакшице и одређену правну заштиту,

            5. тражи у том смислу од држава-чланица да појачају међусобну размену информација, да би се сакупљале информације о феномену секти,

            6. моли савет да провери, предложи и уведе све мере које произилазе из делетворне примене инструметаријума предвиђеног у оквиру главе 4 Уговора о ЕУ и из постојеће правне регулативе у заједници, да би се против њих борило, тражи од земаља, са циљем да се нестале особе пронађу и да се олакша њихово поновно укључивање у друштво,

            7. тражи од комисије и држава-чланица највећу меру будности, да би се спречило да илегалне секте користе новчану помоћ заједнице,

            8. овлашћује своје веће за основне слободе и унутрашње послове да предложи надлежним већима националних парламената да своју следећу заједничку седницу посвете теми секти, на тај начин би могле да се размене информације о организацијама, методама рада и понашању секти у појединим државама-чланицама и да се покажу најбоље методе за ограничавање и заустављање нежељених активности ових секти, као и стратегије за просвећивање становништва о њима, закључци тог заседања требало би да у облику једног извештаја буду представљени пленуму,

            9. овлашћује свог председника да ову резолуцију проследи савету, комисији, владама и парламентима држава-чланица, као и Европском савету.

            Ако желимо у Европу да ли мислимо да не морамо (с обзиром да нисмо) по овој резолуцији ништа да урадимо. Европа по овим питањима много ради, многе секте су забрањене, донесени су строги закони, Европа већу пажњу посвећује заштити својих грађана од секти него од рецимо трговином белим робљем и проституцијом.