КОНТРОЛА УМА КРОЗ УЧЕЊЕ И ДЕЛОВАЊЕ СЕКТИ И КУЛТОВА

Светски стручњаци, а нарочито западни, који пружају помоћ жртвама секти и култова, наводе следеће карактеристике група које користе поступке испирања мозга:

  1. Контрола средине или расположења,
  2. Сакралност учења или тврдња да је учење научно засновано,
  3. Оптерећеност језика групе новим значењем речи,
  4. Издизање доктрине изнад личности,
  5. Неприкосновеност вође и тајност манипулисања.

Све су то, у ствари, начини на које се слаби способност чланова тоталитарне групе да размишља аналитички, како би се могли претворити у слуге вођи и организацији. Стручњаци посебно скрећу пажњу на изолацију чланства групе од окружења и информација споља, јер то даје следећи учинак:

  1. Омогућа усвајање аутоматских одговора који афирмишу планирани облик стварности групе, а блокирају другачије мисли и осећања,
  2. Олакшава дискредитацију свих ранијих ауторитета, који би могли дати информације о манипулисању у групи,
  3. Подстиче осећај кривице у случају да се појави сумња да нешто није у реду у групи,
  4. Блокира ритуалним радњама сваку помисао да нешто не ваља,
  5. Омогућава оптерећивање чланова задацима, што им окупира сво слободно време, чиме се елиминише могућност контакта и стицања искуства ван групе,
  6. Изазива страх да ће лични неуспех донети проблеме вођи или групи.

У процесу испирања мозга оданост се награђује, а непослушност кажњава, па када жртве почну да опонашају вођу у начину говора, понашања и мишљења, оне то доживљавају као ,,посвећеност“. То је знак да се њихови умови могу држати под контролом. Односно, у процесу испирању мозга, уз помоћ присиле и манипулација, чланови се окрећу против себе самих.

У новије време поједине групе су увеле суптилније поступке у процесу испирања мозга. Имају много предавања на којима није могуће постављати питања. После предавања следи певање, које укључује десну хемисферу мозга. На својим предавањима чак приказују и филмове о испирању мозга, али га тумаче на свој начин. У ствари, врло вешто се ругају на тему испирања мозга и све то називају ,,теоријом завере“.

Дакле, примећено је да вође секти и програмери прво утичу на понашање појединца, а затим, и на њихово мишљење и веровање. Потом, и да се зависност од вође и групе постиже тако што се чланови групе третирају као деца, а не као одрасли људи, тако да они своју одговорност преносе на вођу као очинску фигуру и безпоговорно га слушају.

Очигледно, поступци испирања мозга су данас усавршени да их је довољно свести на изолацију особе, слушање и меморисање предавања без могућности постављања питања и анализе предавања, као и на певање и активности, које су у домену функције десне, неаналитичке половине мозга, која је задужена за подсвест човека. Према томе, нико не пристаје свесно на испирање мозга и промену свог понашања и мишљења, јер до промене долази без обзира на напоре које улаже жртва. Жртве испирање мозга стога нису у потпуности одговорне за оно што им се десило, као што ни психички оболела особа није у потпуности крива за своју болест. Дакле, преваром мозга долази и до верске преваре, односно, преверавања!  

Приредио:Слађан Мијаљевић