ПРОЦЕС ВРБОВАЊА И УВЛАЧЕЊА У СЕКТЕ

Процес врбовања и увлачења у секте, који почиње после првог обраћања побуђивања интересовања, одвија се у три фазе:

1) Остављање утиска, изазивање завидљивости предложеним програмом организације, разарање личне сигурности и одвајање од дотадашњег окружења. У особе која се врбује доводе се у питање и ремете дотадашњи религијски став и/или поглед на свет. При томе улогу играју сугестивни елементи и стварање, односно појачавање страхова.

2) Мењање постојећег индетитета и изградње новог. Тако настали вакуум испуњава се новим начинима размишљања и понашања, те новим емоцијама. Често сугестивно изазвани доживљаји и испланиране случајности помажу да се измене сопствена схватања. Психолошки утицај групе ту игра важну улогу. Људи се за кратко време промене и истовремено изграде нов идентитет.

3) Стабилизовање и учвршћивање новог идентитета. Промена и нова оријентација морају бити стабилизоване и учвршћене. Циљ је да нова убеђења и нове вредности буду тако усвојени да их члан и изван групе не поколобиво заступа и брани те за њих врбују нове чланове. При стицању и учвршћивању новог идентитета заједница групе игра суштинску улогу. Ова заједница делује на заинтересованог понекад позитивно, утолико што у њој на изглед постоји истинити однос заједништва. У ствари се та ,,заједница” своди на јаку социјалну контрлу. При томе се користе следеће методе контроле:

Контрола понашања: Начин живота често је строго нормиран. То значи делимично или потпуно прописану исхрану, одевање или одговарајућа упутства за обреде и медитације. Лични животни простор тако се све више сужава. Док се размишљање и понашање у складу са системом награђује, ,,отпадничко” понашање може донети казну. Ко активно учествује у свом кажњавању најчешће и сам верује да је заслужио те казне.

Контрола мишљења: Нови чланови често некритички и непромишљено прихватају ново учење и нову терминологију. Послушност наређењима одозго очигледно је важна лекција коју је потребно научити: ,,Ти си нико и ништа, учитељ је све!”, ,,Тотална слобода захтева тоталну послушност”. Вође, додуше, не могу прописати лична размишљања, али осећања и разум у нормалним случајевима следе понашање.

Контрола осећања: Стварањем осећања кривице и страха покушава се да се члан веже за групу. Зато су нарочито пријемчљиви осетљиви, идеалистички настројени људи. Пошто се критички ставови често тумаче као недовољна убеђеност у учење, ,,кривац” се мора одужити кроз, на пример, више рада, медитације, учења и слично. Ово се у неким групама појачава извештајима о понашању у којима појединац мора дати детаљан опис својих свакодневних погрешака. При томе настаје неизрецив притисак да се, у складу са учењем организације, остварују висока постигнућа. Последице могу бити стална исцрпљеност или осећања кривице и ниже вредности.

Контрола информација и окружења: Тамо где су могућности информисања контролисане, ту је могућнст критичког и самосталног делања битно смањена. Што је приступ масмедијима и образовању мањи, то је веће везивање за учење и праксу одговарајуће групе. Један од облика контроле информација јесте и пракса да се учење заинтересованима предаје мало по мало.

Поменуте три фазе, скупа са методама контроле понашања и мишљења, могу се кратко означити као ,,анфризинг” (,,одмрзавање”), ,,ченџинг” (,,мењање”), и ,,рефризинг” (,,поново замрзавање”), а цео процес изнене свести назива се психомутација.

После описа основних обележија рада секти може се дати још једна дефиниција појма секта која би требало да олакша препознавање да ли је у случају неке групе или организације реч о секти или није.

СЕКТА је група која:

  1. Према некој особи, некој идеји или неком предмету испољава велико поштовање или им придаје претеран значај;
  2. Користи програме измене мишљења да би чланове убедила да прихвате те идеје групе, да би члановима управљала и да би их социјализовала (по свом учењу), то јес интегрисала у особени образац односа, веровања, вредности и поступака унутар групе;
  3. У члановима систематски ствара стања психолошке зависности;
  4. Искоришћава чланове да би остварила циљеве вођа;
  5. Члановима, њиховим породицама и њиховом социјалнаом окружењу наноси оштећења психичког и физичког здравља. Секте према садржају можемо поделити на:

-верске,
– психо (терапеутске),
-политичке,
-комерцијалне.

Поред ових наведених обележија потребно је рећи и то да су све секте према унутрашњем уструјству и унутрашњим односима тоталитарне, а према последицама својега деловања деструктивне.

Због тога је методолошки потпуно погрешно и врло неозбиљно помињати тоталитарне и деструктивне секте, пошто се у том случају може закључити како постоје и секте које нису тоталитарне и деструктивне, што није тачно. Одређења тоталитарно и деструктивно спадају у обим и садржај појма секте, само што се од одређене групе до групе, испољавају у одређеној мери. Слађан Мијаљевић