РАЗНИ МЕТОДИ ИСПИРАЊА МОЗГА

За драстичну промену мишљења новог члана користе се разне психолошке методе, док се касније користе и радикалнији и ефикаснији поступци, који подразумевају и насиље и мучење.

Такви поступци су познати као процес или метод испирања мозга, а фаза кроз коју пролази појединац као фаза испирања мозга у деструктивним групама.

Појам испирања мозга увео је у употребу 1951. год. амерички новинар Едвард Хантер тако што је конески појам хси нао превео као браинвашинг (испирање мозга), како би објаснио зашто су у Корејском рату заробљени американци признавали и измишљене злочине. Те исте и сличне методе користе и деструктивне секте и култови, као и многе друге и савременије, успешније методе и радње.

Инспирање мозга је осмишљен систем насилних поступака и присилних радњи, којима се мења понашање и мишљење појединацса и намеће ново веровање и нови систем вредности. У сектама и култовима то првенствено постижу кроз изолацију појединаца од породице и окружења и наметање гомиле обавеза и задатака новајлији, које не може извршити ни физички ни временски. Новајлија тако у опште нема времена за рационално размишљање. Мноштво обавеза и задатака прати и експлоатација, лоша исхрана, ускраћивање сна, не конфоран и не хигијенски начин живота, стална предавања, мантрања или молитве, медитирања и ритуалне радње. Све заједно доводи до менталног и физичког изнуривања појединца, односно до сужавања његове свести, пада моћ расуђивања и слабљење самоодбрамбеног механизма. Другим речима, када је неко изложен монотонији и када су његова чула стално изложена ,,бомбардовању“ одређеним садржајима, код њега долази до сужавања свњсти и пријемчив је за наметање планираног садржаја односно учења и веровања и томе слично.

,,Бомбардовање“ чула може се илустровати примером експеримента познатог као ,,синдром кинеске собе“. Наиме, када се човек изолује заточењем у самици и дуготрајно изложи звучно сервираним неразумљивим речима и реченицама њему непознатог језика, у експерименту је коришћен кинески језик, по изласку из изолације тај човек може у потпуности да понови оно што је слушао и научио у самици, иако од тога ништа није разумео. То се дешава зато што су његов мозак и ум изоловани од света и информација, што је мозак био ,,гладан“ информација, па је прихватао било шта или све што му је понуђено. У наведеном примеру то су не разумљиве кинеске речи и реченице. На сличан начин се може мозак напасти и визуелним ефектима. Другим речима, искључивањем чула (sensory deprivation) и одвајањем од спољног света, смањује се доток информација у мозак и мозак се налази у својеврсној ,,црној комори“, и захвалан је за сваки подстицај споља, односно погодан је за индоктринацију. О томе Ервин Лауш у својој књизи ,,Манипулирање мозгом“ каже: ,,Застрашује предоџба да наш мозак у прикладним околностима даје предност баш оном што би нам перачи мозга хтјели утувити у главу. А поготово запрепашћује чињеница да зато није потребан никакав замршен и дуготрајан поступак“.

Ако направимо паралелу између ,,синдрома кинеске собе“ и начина и поступка испирања мозга у сектама и култовима, лако је запазити да је у оба случаја кључна ствар ,,бомбардовање чула“ човека, што присилно доводи сужења његове свести и пријемчивости за наметање туђих ставова, односно доводи до преобликовања његовог понашања и мишљења. У описаним групама иду и даље и своје чланство стално излажу критици (никада нису довољно добри да би били спашени), присиљавају их на самокритику, прекоревање зато што не може да обави све задатке или их не обавља довољно добро и успешно, зато што не раде колико се очекује, а без великог рада нема ни спасења и томе слично, тако да је чланство тих група под сталним стресом. Када се томе дода и систем кажњавања и самокажњавања, онда не треба да чуди што у таквим условима жене често губе менструацију, а мушкарци имају лош спермограм, као што се дешава у заточеништву у концетрационим логорима. Према томе, кад су људи у фази испирања мозга изложени насиљу и наметању туђе воље и туђег мишљења, они постају дезориентисани и слуђени, а тиме и пријемчиви за све што им се понуди. Индоктринација је наравно најлакша и најефикаснија управо у тој фази.

приредио Слађан Мијаљевић

кориштен текст из књиге ,,САТАНИЗАМ ДАНАС“

издавач: УГ ,,Истина“ и аутор Ана Пилатов, 2005 год.